Странице

недеља, 31. јануар 2010.

Virus javnog zdravlja

U tekstu u Blicu, predsednik Komiteta za zdravstvo PS SE, govori o tome da ne postoji pandemija novog gripa, kao i da je SZO promenila definiciju pandemije da bi mogla da bude proglašena i za ovaj virus (za koji tvrdi da nije novi), sto je posledica učešća predstavnika farmaceutskih kompanija u telima ove organizacije. Svoje protivljenje pokušaju nametanja panike je izneo i Vaclav Klaus, predsednik Ceske Republike.

Iako bi se u prvi mah moglo zaključiti da je problem u "pohlepi" farmaceutskih kompanija, i time optuziti kapitalizam kao sistem koji je orijentisan na sticanje profita, uzrok problema je svakako na sasvim drugom mestu, u cinjenici da se primenjuje koncept "javnog zdravlja", sto u praksi znaci formiranje raznih zdravstvenih tela na nacionalnom (ministarstva zdravlja) i internacionalnom nivou (SZO) kojima se (iako to nije bila prvobitna namera) daje platforma farmaceutskim kompanijama da deluju mimo trzista. Zdravlje treba da bude privatna, a ne javna stvar. Birokrate koje odlucuju o zdravlju gradjana u ovim telima ne moraju imati iste motive kao i obican gradjanin koji brine o sopstenom zdravlju. Farmaceutskim kompanijama je mnogo lakse da pridobiju jednog drzavnog funkcionera za svoje ideje (koji ce nakon toga gradjanima da objasnjava svoje "nezavisno" stanoviste) nego da pokusaju da ubede celo stanovnistvo u potrebu vakcinisanja ili kupovine novog leka.

петак, 15. јануар 2010.

"Avatar"

Na prvom mestu, iako vam ne mogu izmaći 3D efekti, ipak se radi samo o još jednoj snažnoj levičarskoj progandi. Cilj filma je bila osuda korporacija koje u svojoj "pohlepi" i potrazi za profitom ne prezaju ni od uništavanja životne sredine i svega što im stane na put, kao i neizbežno "dizanje svesti" o potrebi očuvanja prirode, a posledično i davanje vetra u ledja aktuelnoj "borbi" protiv klimatskih promena.

Evo odlomka iz jedne odlične recenzije:

Why drive to the movies, pay for tickets, and spend hours in a dark room, when you can just as easily read Noam Chomsky or the speeches of Hugo Chavez in the comfort of your own home and couch?

Same difference.

“Avatar” is an intelligence test. If you fell for it, you failed
.

четвртак, 07. јануар 2010.

"Svet u 2010."

Izašlo je i prvo srpsko specijalno izdanje londonskog The Economist "Svet u 2010." Obzirom da je ranije podržao Obamu, ovaj časopis (od koga se očekuje veća bliskost sa klasičnim liberalizmom) ne drži ništa drugačiji kurs i danas. Možda i očekivano za zemlju u kojoj se štampa, tek ono prema čemu je list spreman da bude kritičan su EU, Rusija i Kina, dok globalna politika koja se oslanja na državne intervencije u vreme krize i "borbu" protiv klimatskih promena se ne dovode u pitanje, i tu list ostaje neutralan u najboljem slučaju.

Matthew Bishop u tekstu "Delati odmah zarad uspešnosti da duge staze" tako ne propušta da konstatuje kako je "finansijski sistem doveden u poziciju da ga jedino intervencije vlada država širom sveta može održati" (str. 12), i izražava bojazan da će kompanije opet moći da se fokusiraju na dugoročne ciljeve, oslanjajući se na čuvenu tezu Dž.M. Kejnsa. Uz to postoje i fraze o "izgradnji boljeg sveta" i "održivom pristupu ekonomiji" koje se pripisuju kao imperativi kompanijama. Jasno je da se od najuglednije svetskog nedeljnika ne očekuje da svoje tekstove dopunjuje stavovima koje promovišu političari i intelektualci levice.

Adrian Wooldridge u tekstu "Pametne države" se bavi državnom upravom i konstatuje kako "velike vlade uzvraćaju udarac" kao i da su sada potrebne "pametne vlade". Kasnije, Obaminu izjavu da "pitanje koje danas postavljamo ne svodi se na to da li je naša vlada glomazna ili ne, već da li je funkcionalna", autor ne smatra opravdanjem socijalističkog pristupa državnoj upravi, već "postideološkim pragmatizmom". Tako u tom tekstu autor ne želi da zauzme stav o veličini državne administracije, već se bavi nedaćama sa kojima se državne uprave susreću da bi regrutovali najkvalitetnije pojedince, koje im preotima privatni sektor.

субота, 02. јануар 2010.

Državni sponzori se "brinu" za ugled

Kraj prošle godine je, između ostalog, obeležila i emisija Insajder na TV B92, koja se bavila nasiljem u sportu. Jedna od poslednjih vesti na tu temu je da sponzori nameravaju da napuste klubove, ukoliko se sportski klubovi ne ograde od ponašanja huligana. Tako, nakon što je direktor Telekoma Srbija prvi najavio ovu mogućnost, njemu su se pridružila i preduzeća Lasta i Jat Airways, kao i Dunav Osiguranje i Komercijalna banka. Vrlo je čudno da su sve navedene firme u državnom vlasništvu, iako među sponzorima Partizana i Zvezde ima i privatnih kompanija. Tako ne znamo kakav je stav po ovom pitanju Banca Intese, Piraeus banke, kompanija Nicola's, Dijamant, Ujedinjene srpske pivare, zastupnika kompanija Ford, Kappa itd, takodje sponzora ovih klubova.

Teško se može reći nešto novo ako se konstatuje da se radi o kampanji, gde je političkim linijama obezbeđeno da predstavnici navedenih državnih firmi daju izjave kojima osuđuju navijače kao i klubove za uzdržanost, budući da se nijedna privatna kompanija do sada nije oglasila tim povodom (verovatno nisu ni kontaktirane jer bi u protivnom stajalo da "nisu bili dostupni za komentar", "nisu se oglasili ovim povodom" i slicno). Očito da procenjuju da su za njih koristi od sponzorskih ugovora i dalje veće od troškova. Zaključak je opravdaniji ako se ima u vidu da većina državnih kompanija predstavljaju sinonime neefikasnog poslovanja, loših usluga i/ili poslovanja sa gubicima, tako da će narušen ugled na poslednjem mestu doći kao posledica sponzorisanja klubova čiji tek pojedini navijači imaju problem sa zakonom.