Izašlo je i prvo srpsko specijalno izdanje londonskog The Economist "Svet u 2010." Obzirom da je ranije podržao Obamu, ovaj časopis (od koga se očekuje veća bliskost sa klasičnim liberalizmom) ne drži ništa drugačiji kurs i danas. Možda i očekivano za zemlju u kojoj se štampa, tek ono prema čemu je list spreman da bude kritičan su EU, Rusija i Kina, dok globalna politika koja se oslanja na državne intervencije u vreme krize i "borbu" protiv klimatskih promena se ne dovode u pitanje, i tu list ostaje neutralan u najboljem slučaju.
Matthew Bishop u tekstu "Delati odmah zarad uspešnosti da duge staze" tako ne propušta da konstatuje kako je "finansijski sistem doveden u poziciju da ga jedino intervencije vlada država širom sveta može održati" (str. 12), i izražava bojazan da će kompanije opet moći da se fokusiraju na dugoročne ciljeve, oslanjajući se na čuvenu tezu Dž.M. Kejnsa. Uz to postoje i fraze o "izgradnji boljeg sveta" i "održivom pristupu ekonomiji" koje se pripisuju kao imperativi kompanijama. Jasno je da se od najuglednije svetskog nedeljnika ne očekuje da svoje tekstove dopunjuje stavovima koje promovišu političari i intelektualci levice.
Adrian Wooldridge u tekstu "Pametne države" se bavi državnom upravom i konstatuje kako "velike vlade uzvraćaju udarac" kao i da su sada potrebne "pametne vlade". Kasnije, Obaminu izjavu da "pitanje koje danas postavljamo ne svodi se na to da li je naša vlada glomazna ili ne, već da li je funkcionalna", autor ne smatra opravdanjem socijalističkog pristupa državnoj upravi, već "postideološkim pragmatizmom". Tako u tom tekstu autor ne želi da zauzme stav o veličini državne administracije, već se bavi nedaćama sa kojima se državne uprave susreću da bi regrutovali najkvalitetnije pojedince, koje im preotima privatni sektor.
Нема коментара:
Постави коментар