1. Pokušaj države da se bavi komercijalnim bankarstvom povećava rejting ministra policije koji ima više posla jer hapsi i nesavesne državne „bankare“. Ovde verovatno niko ne postavlja pitanje smisla postojanja Fonda za razvoj zbog zauzetosti aplaudiranjem borbi protiv korupcije: Sedmoro uhapšeno zbog korupcije
2. Obezbeđivanje državnih podsticaja za investiranje usporava investicije: Izgradi fabriku, ne dam ti prilaz
3. Ministar trgovine: Nepotrebno ministarstvo izbacuje na površinu nepotrebne ljude. Svestan opasnosti da značajno suzim lik i delo ovog pregaoca, ovde ću samo dotaći njegov poslednji intelektualni domet, sadržan u projekciji o rastu standarda u Srbiji: Živećemo bolje za sedam godina
петак, 23. јул 2010.
PKS - odbrana i poslednji dani
Obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije bi trebalo da bude ukinuto 2013. godine. Ali, ova institucija ne namerava tako lako da se preda. Njihova strategija je izgleda da pokušaju da nametnu što više regulative kako bi imali osnova da naplaćuju svoje „usluge“ i u budućnosti.
Tako su se dosetili da malo regulišu oblast turističkih manifestacija (u kojoj naravno vlada potpuni haos) i založili se da bi ovu oblast trebalo zakonski regulisati, a da se podzakonskim aktima, odnosno pravilnicima, regulišu kriterijumi za organizovanje manifestacija. To se pre svega odnosi na one lokalnog i regionalnog nivoa, koje se najčešće stihijski organizuju, umesto da budu osmišljene i sistematizovane. Tako bi se znalo sa koliko novca je država ili lokalna samouprava pomogla neku manifestaciju.
Nema sumnje da samo čvrsta ruka planera može dovesti u red sadašnji haos i suzbiti štetnu inicijativu sa lokala, a o blagotvornim dejstvima postavljanja što većih prepreka, tj. „kriterijuma” za ulazak u neki posao je suvišno i govoriti. Ipak, da sve nije prazna priča pokazuje i angažovanje jednog stručnjaka sa SANU koji se pobrinuo da smisli kriterijume za klasifikovanje ovih manifestacija, koji će, pretpostavljam, služiti za utvrđivanje opravdanosti finansiranja iz budžeta:
Članovi Grupacije prihvatili su geografsku grupu kriterijuma, koji obuhvataju glavni sadržaj manifestacije, tradicionalnost, rang održavanja, vreme i lokaciju manifestacije, broj posetilaca i učesnika, zatim umetničku vrednost manifestacije, prateći program i zadovoljstvo posetilaca. U ekonomskoj grupi su uticaj kapitalnih projekata, ekološki, ekonomski, medijski i politički odnosi, ocena saradnje sa turističkim organizacijama, a svi ovi kriterijumi boduju se na skali ocenjivanja od nule do broja pet.
Ja sam bio u zabludi kad sam mislio da je broj posetilaca jedino važan za organizatore, jer im on garantuje pokriće rashoda iz prodaje ulaznica, dodatne prihode od sponzora i eventualnu zaradu. Sada, kada malo bolje razumemo problematiku, možemo da zamislimo situaciju gde neka manifestacija biva ocenjena sa 0 za „kriterijum“ broj posetilaca, ali istovremeno sa 5 za „tradicionalnost“, „medijske i političke odnose“, „saradnju sa turističkim organizacijama“ i „uticaj kapitalnih projekata“, čime kompenzuje odsustvo svakog interesovanja i stiče osnovu da aplicira za sredstva iz budžeta. A tek objektivno ocenjivanje po kriterijumu „zadovoljstvo posetilaca“...
Tako su se dosetili da malo regulišu oblast turističkih manifestacija (u kojoj naravno vlada potpuni haos) i založili se da bi ovu oblast trebalo zakonski regulisati, a da se podzakonskim aktima, odnosno pravilnicima, regulišu kriterijumi za organizovanje manifestacija. To se pre svega odnosi na one lokalnog i regionalnog nivoa, koje se najčešće stihijski organizuju, umesto da budu osmišljene i sistematizovane. Tako bi se znalo sa koliko novca je država ili lokalna samouprava pomogla neku manifestaciju.
Nema sumnje da samo čvrsta ruka planera može dovesti u red sadašnji haos i suzbiti štetnu inicijativu sa lokala, a o blagotvornim dejstvima postavljanja što većih prepreka, tj. „kriterijuma” za ulazak u neki posao je suvišno i govoriti. Ipak, da sve nije prazna priča pokazuje i angažovanje jednog stručnjaka sa SANU koji se pobrinuo da smisli kriterijume za klasifikovanje ovih manifestacija, koji će, pretpostavljam, služiti za utvrđivanje opravdanosti finansiranja iz budžeta:
Članovi Grupacije prihvatili su geografsku grupu kriterijuma, koji obuhvataju glavni sadržaj manifestacije, tradicionalnost, rang održavanja, vreme i lokaciju manifestacije, broj posetilaca i učesnika, zatim umetničku vrednost manifestacije, prateći program i zadovoljstvo posetilaca. U ekonomskoj grupi su uticaj kapitalnih projekata, ekološki, ekonomski, medijski i politički odnosi, ocena saradnje sa turističkim organizacijama, a svi ovi kriterijumi boduju se na skali ocenjivanja od nule do broja pet.
Ja sam bio u zabludi kad sam mislio da je broj posetilaca jedino važan za organizatore, jer im on garantuje pokriće rashoda iz prodaje ulaznica, dodatne prihode od sponzora i eventualnu zaradu. Sada, kada malo bolje razumemo problematiku, možemo da zamislimo situaciju gde neka manifestacija biva ocenjena sa 0 za „kriterijum“ broj posetilaca, ali istovremeno sa 5 za „tradicionalnost“, „medijske i političke odnose“, „saradnju sa turističkim organizacijama“ i „uticaj kapitalnih projekata“, čime kompenzuje odsustvo svakog interesovanja i stiče osnovu da aplicira za sredstva iz budžeta. A tek objektivno ocenjivanje po kriterijumu „zadovoljstvo posetilaca“...
недеља, 11. јул 2010.
"Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje"
Neke od početnih doktrina liberalne ideologije definisale su državu kao “noćnog čuvara” privatne svojine. Ovakva, minimalistički zamišljena država, imala je za zadatak da garantuje onaj minimum pravila koji omogućava očuvanje individualnih prava. Vremenom, kako su se stvari usložnjavale, državni aparati su se unekoliko promenili i, iako se i dalje smatraju ustanovama tzv. liberalne demokratije obuhvatili su i one nadležnosti koje bi rodonačelnicima liberalizma bile nezamislive.
Ipak, neke države ipak odu predaleko. Na sajtu www.zastitnik.rs se nalazi Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje. Izdao da je zaštitnik građana Republike Srbije (ombudsman wanna be). Različite stvari ovde možete pronaći. Od toga da se izbacuje pojam "gospođica", obavezno genderisanje imenica koje su u muškom rodu, a odnose se i na žene (psiholog- psihološkinja, sociolog-sociološkinja) do toga da "zvanične delegacije koje zatraže prijem, a predstavljaju grane, kolektive ili grupe ljudi treba da budu informisane da u tom sastavu treba da imaju lica oba pola" (sreća pa se ova odredba izričito ne odnosi na rudare). U delu posvećenom LGBT osobama, moj omiljeni deo je onaj gde se kaze da ako vas gay kolega (za koga se automatski pretpostavlja da će biti obučen u "življe" boje?!... sta je to nego predrasuda?) u tim istim bojama dođe na neki važan događaj, vi ne smete da mu kažete "makar na ovom važnom događaju probaj da ne izgledaš šašavo". Posebno je i interesantno da se prohibira sintagma "lice sa posebnim potrebama", koju je srpsko društvo jedva naučilo, a kao jedina ispravna uvodi se "lice sa invaliditetom".
Ako pročitate celo Uputstvo, vidi se da ono jezikom, tonom i posebno, "moralnom uzvišenošću" podseća na one bračne priručnike iz 1890-tih (u kojima se žene savetuju da muževima nikada ne "daju", osim u svrhu oplođavanja) ili nekog pamfleta SKP(B)/KPJ/SKJ. Tužno je posmatrati vaskrsavanje moralno-političke podobnosti, stvorene ovog puta od nosioca državne institucije, čija uloga nije prevazišla loše osmišljen garnirung. I zašto jedan državni organ, koga plaćaju poreski obveznici Republike Srbije, preuzima one nadležnosti kojima treba da se bave instituti SANU ili drugih naučno-obrazovnih institucija ili crkve i verske zajednice ili možda organizacije civilnog društva, pošto spadaju u sfere jezika, pravopisa i morala?
Preteraću, ali mogu reći da je to onaj momenat kada država lagano počinje da interveniše u polju društva i skreće u totalitarizam. Posebno je interesantno da inače (u toj oblasti) liberali, borci i borkinje za ljudska prava, postaju upravo oni koji upravo prenormiranjem i naturanjem svoje vizije društva krše prava svih drugih.
Пријавите се на:
Постови (Atom)