Danas smo bili svedoci još jednog poziva Predsednika najbogatijim ljudima u Srbiji na solidarnost sa ostalim građanima u ovim teškim vremenima. Nakon što je rekao da se ne oseća da ga tajkuni prozivaju, ali ih istovremeno i upozorio da to ne rade (!), Predsednik je pojasnio svoju logiku na ovu temu:
Tadić je rekao da je od Vlade Srbije zatražio da pronađe mogućnosti da kroz zakonska rešenja i poreski sistem, ljudi koji su danas najbogatiji u Srbiji, podnesu teret ekonomske krize i da jedan deo njihovog bogatstva bude uključen u stvaranje novih šansi za građane otvaranjem novih radnih mesta i za školski i zdravstveni sistem.
Novinarima b92 se verovatno veoma svidelo šta je Predsednik rekao, pa su morali da bolduju pojedine delove ove izjave (valjda da pojačaju upozorenje), što sam i ja ostavio, radi autentičnosti.
Ako „ljudi koji su najbogatiji“ neće u Srbiji da stvaraju nove šanse za građane otvaranjem novih radnih mesta, postavlja se pitanje šta će da rade sa svojim novcem? Verovatno će ga investirati na neko drugo mesto iz razloga što tamo mogu više da zarade nego u Srbiji. To znači da se u Srbiji ne stvaraju nove šanse za građane zato što investicioni ambijent nije dovoljno atraktivan, a to je pre svega zasluga države, a ne „ljudi koji su najbogatiji“.
Investicioni ambijent se ne može poboljšati većim oporezivanjem. Time se pogoršava, a to znači manje „šansi za građane“. Ali ne za sve. Oporezivanjem se stvara više šansi za građane zaposlene u državnoj upravi, da se tako izrazim.
Takođe, iz poziva da i oni „podnesu teret krize“ u ovoj izjavi se implicira kako najbogatiji ljudi u Srbiji nisu dovoljno opterećeni krizom koja je sve zadesila, pa su se nekako provukli i negde uživaju čekajući da ona prođe. Međutim, kriza deluje na sve, i Predsedniku je verovatno promakla činjenica da neki ljudi na koje on misli u ovoj izjavi su na putu da prestanu da budu tajkuni, o čemu su mediji već detaljno izveštavali. Tako je poznato da je Delta Holding na putu da proda svoj lanac supermarketa, koji je i osnovni razlog da se njegov vlasnik ima smatrati problematičnim, dok se Zoran Drakulić već oprostio od kontrole nad svojim East Point-om. Te prodaje se pre mogu tumačiti kao prinudne, tj. kao posledice krize, nego nekim drugim razlogom. Ni situacija sa ostalima verovatno nije mnogo bolja, naročito sa onima koji su uložili mnogo sredstava u poslove sa nekretninama.
10 коментара:
Daleko od toga da bih branio Tadica... ali, ako se neko obogatio na jedan krajnje diskutabilan nacin, zaradivsi pocetni kapital u onom "Divljem Zapadu" 90-tih, a onda korumpirajuci politicke stranke nakon 2000. sebi i omogucio monopolsku poziciju, onda njemu ne treba u ime solidarnosti uzeti deo bogatstva, vec mu jednostavno, u okviru postojece zakonske regulative, uzeti SVE... pa kad se to obavi, treba from the scratch graditi trzisni sistem.
Vreme za tako nesto je odavno proslo, a i nisam neki veliki fan ruskih metoda. Ali, nemoj izgubiti iz vida da je tako nesto ipak primenjeno i kod nas, na slucaju Karic.
I sta se desilo? Nisu uspeli da minimiziraju njegov upliv u politiku neprihvatljivim kanalima? Povredise time trzisne principe u tolikoj meri da se razbezase drugi investitori?
A da li je to sprecilo pojavu novih i funkcionisanje ostalih tajkuna?
Problem u enormnom bogacenju putem monopola je u drzavi, jer uvek i samo ona moze omoguciti nekome takav privilegovan status. To najcesce nastaje u uslovima izuzetno zatvorenog trzista. Dakle, za mene je na prvom mestu da odgovaraju krivicno drzavni sluzbenici koji su bili korumpirani, a nisam za oduzimanje novca bez utvrdjivanja krivicne odgovornosti drzavnih sluzbenika, samo da bi se postigao nekakav ciljani nivo "pravde" u drustvu.
Nije u pitanju pravda. Prosto, u ovom trenutku postoji neravnopravnost ekonomskih subjekata koji pozele da udju na trziste, kada (sve i da je to trziste najslobodnije moguce) moraju da se bore protiv nadmocnijeg protivnika - monopoliste, koji ima prednost zahvaljujuci svim mogucim akumuliranim resursima koje je zadobio tokom trajanja monopolskog položaja. Naravno da treba kazniti birokrate, ali se i na ovoj strani mora izravnati situacija...
Mikasinovicu, na toj strani se ne moze izravnati situacija nikada, to nijedan ekonomski zakon ne dopusta. To je drzavna intervencija i krsenje nepovredivosti privatne svojine. Ako ja zelim da udjem u posao sa internet pretrazivacima, da li mislis da treba da ocekujem da neki zakon omoguci da Google mora meni da isplati nekoliko miliona evra kako bismo imali ravnopravniju trzisnu utakmicu? Bitno je samo da postoji sloboda ulaska u bilo koju granu bez administrativnih ogranicenja, a sve ostalo je na samim kompanijama.
Todorovicu, ne pazis. Ne radi se o nekome ko je svojim radom, uspehom i umesnoscu, na trzistu stekao dobar polozaj, vec o nekome kome je DRZAVA omogucila tu poziciju. Ako ti ne vidis tu razlicicu, onda cemo tesko diskutovati.
Ne pazim zato sto sam pomislio da se krecemo dalje u raspravi, a sada kao da stojimo u mestu. Opet kazem da sve treba da se bazira na nekoj utvrdjenoj krivicnoj odgovornosti, da se konstatuje da je postojala korupcija i sl. kojom je stecena neka privilegija na trzistu i da se to procesuira. Ali da postoji neki organ, koji ce da odredjuje nivo kontrole trzista od strane jednog ucesnika prema nekim ekonomskim parametrima koje sam odredi i da razrezuje nekakve kazne, nisam za to.
Konkretno, treba dokazati da je Miskovic nelegalno stekao akcije npr C-marketa ili Pekabete i onda procesuirati taj konkretan slucaj ako ima osnova (u slucaju C Marketa preovladava uverenje da ima). Ali konstatovati da je on sada monopolista, a onda bazirajuci se na verovanju bez dokaza da je to ucinio oslanjanjem na drzavu (kako nas predsednik razmislja) i onda traziti da on plati neku naknadu za to, je prilicna besmislica. Mislim da mora ozbiljno da se pristupi slucajevima gde je zakon prekrsen i da se na tome radi. U protivnom, sve ostalo je potpuno urusavanje poslovnog okruzenja.
Pa naravno da se treba dokazati. Ja i napisah u prvom komentaru "u okviru postojece zakonske regulative, uzeti SVE". Znaci u sudskom ili upravnom postupku dokazati da nesto nije bilo po zakonu. A ako se recimo u krivicnom postupku dokaze da je imovina stecena na nelegalan nacin, onda je u to ime i oduzeti (kao u slucajevima organizovanog kriminala).
Eto, ako hoces tu formu, imas je. Medjutim, u ovom neuredjenom sistemu, ti mozes gotovo svakog privrednika dokaciti ako ujurujes formu...
Zdravo svima, super je blog!
Nikola, razumem tvoju motivaciju, ali to je samo gubljenje (veoma dragocenog) vremena i energije. One tajkune koji nisu sposobni za bisnis nego su se obogatili na prevaru slobodno trziste ce brzo kazniti po prirodi stvari. Kolicina novca u slamarici nije velika prednost u trzisnoj utakmici, posebno kada dodju strani investitori.
Tadic lupa gluposti. Otimanje necijeg bogatstva nece nikome "stvoriti nove sanse", samo ce oterati i ovo malo njih koji stvaraju sanse.
Постави коментар