Danas sam slučajno pronašao intervju Milke Forcan za B92 na sajtu b92.fm. Iako je verovatno bio zamišljen da baci u zaborav sve što je do sada rečeno i napisano i otvori novo poglavlje u noveli o razlazu Forcanove sa Deltom, intervju je više pokazao nekompetentnost novinara za pitanja kojih se dohvatio, nego što je otkrio nešto bitno u vezi sa poslovanjem ove kompanije. Par interesantnih momenata:
1. Jugoslav Ćosić postavlja nekoliko pitanja o uticaju Delte na medije na koje Milka Forcan ne daje konkretne odgovore, da bi na kraju postavio pitanje o razlozima povlačenja reklama ove firme sa B92 nakon serijala Insajder. Konačan odgovor je bio da privatna kompanija ima pravo da slobodno raspolaže svojim medijskim budžetima. Upitan da se s tim složi, on odgovara „Ne u potpunosti“. Verovatno bi bilo bolje da država umesto privatnih vlasnika propiše budžete za oglašavanje njihovih firmi i kako da se raspodeljuju, da ne bi bilo ovakvih incidenata. Jugoslav očito doživljava medijsku aktivnost kao jedan poseban deo ekonomske sfere, gde treba da vas plaćaju da postojite kao takvi, bez obzira na program i rejtinge koje ostvarujete. On je kasnije čak pokušao da deluje vaspitno na Milku i poslovnu zajednicu u Srbiji pitanjem „da li je to potez za primer“, dok je njen odgovor da se tu ne raspravlja o moralnim aspektima bio ispravan.
Privilegovan položaj medija na koji mnogi novinari računaju će biti sve slabiji razvojem interneta, kojim dolazi do decentralizacije i slobode u informisanju, čime ono napokon postaje privatni a ne „javni“ segment. Time prestaje i potreba za uređenjem te sfere od strane države, statusom novinara kao lica koja obavljaju nekakvo posebno značajno zanimanje, za finansiranjem „javnog servisa“ i sl.
2. Jugoslav dalje postavlja pitanje i o nabavci vakcina za lečenje novog gripa, gde je na tenderu pobedila Jugohemija, koja je u zajedničkom vlasništvu njegove gošće i Delta Holdinga. Njegova teza je da su vakcine bile skuplje jer ih je Jugohemija nabavila posredno preko jednog hrvatskog instituta umesto direktno od proizvođača.
Na ovom blogu sam imao jedan post o tome kako sistem javnog zdravlja ne donosi ništa dobro i da zdravlje treba da bude privatna stvar pojedinca, kao i da sistem u kome ministarstvo vodi računa o zdravlju stanovništva samo ostavlja prostor privatnim kompanijama da deluju mimo tržišta i ostvare dodatnu zaradu. To se desilo i u slučaju Delte koja je iskoristila takvu mogućnost, i umesto da gnev novinara i javnosti bude usmeren prema državnoj administraciji koja umesto nas želi da vodi računa o našem zdravlju, novinari su besni zašto je jedna privatna kompanija bila dovitljiva da zaradi pare na prevelikim ovlašćenjima države. Milka naravno i to koristi u svoju odbranu i zaklanja se iza sistema javnih nabavki objašnjavajući kako one funkcionišu.
Voditelj pak insistira na svom viđenju situacije po kome je država dobra i brine o svojim građanima, a biznismeni su loši i hoće samo da ostvare profit, pa se pita zašto sama država nije uvezla vakcine preko ministarstva zdravlja, umesto što je to poverila privatnoj kompaniji? Zaista, zašto je država odustala i od proizvodnje automobila marke Zastava? Ili od proizvodnje televizora u Nišu? Ćosiću izgleda do sada niko nije dao ubedljive odgovore na ova pitanja, pa je u drugoj formi morao još jednom da ih postavi.
3. Kada je video da Milka ne želi previše da otkuca bivše kolege, Jugoslav se fokusirao na pitanja o poslovanju Jugohemije, gde je očekivao konkretnije odgovore budući da je njegova sagovornica i sada predsednica upravnog odbora u toj firmi. Tako se došlo do pitanja o učešću ove firme (koja posluje u farmaceutskoj industriji) na tenderu za remont vojnih aviona. Međutim, interesantniji od toga je uvod u pitanje koji je uključivao jadikovanje nad ekonomijom Srbije u kojoj Delta vodi glavnu reč u mnogim sektorima, pa se Jugoslav skoro zapitao odakle im hrabrost da krenu da se bave i remontom vojnih aviona?
Kompanije koje posluju na slobodnom tržištu su pod pritiskom da se specijalizuju u oblastima u kojima su najuspešnije, pa se tako bave samo jednom ili nekoliko srodnih oblasti u kojima mogu da budu konkurentne. Sa druge strane, na tržištima koja su zatvorena, kompanije lako mogu da osvajaju nove grane i bave se svim i svačim sve dok nemaju pravu konkurenciju. To je razlog što diversifikovane holdinge poput Delte pre možete naći u zemljama u razvoju nego u nekoj razvijenoj ekonomiji.
8 коментара:
Ne bih da branim Jugoslava Cosica, ali moram
1. Cosic nije govorio o bilo kojoj regularnoj trzisnoj utakmici gde se preduzeca slobodno oglasavaju, vec kada neko ko ima jedan znacajan udeo na trzistu (a kako je do toga doslo, govorila je Milka u nastavku intervjua) pokusava da povlacenjem oglasavanja na odredjenom mediju utice na njegov informativni program. Nije Jugoslav uopste pledirao za akciju drzave u ovom pravcu, vec je govorio o solidarnosti medija u svetu, prilikom slicnih situacija, jer svako pretpostavlja da bi mogao biti sledeci. A moralni aspect u svemu treba vrlo potencirati, prvo zbog ionako loseg imidza Delte u javnosti, kao i zato sto je Milka F. kandidatkinja za ulazak na srpsku politicku scenu u buducnosti.
2. Kod Jugohemije se slazem da ne treba drzava da uvozi lekove, vec privatne kompanije. Medjutim, postavlja se pitanje, zasto je samo jedan ponudjac podneo tendersku dokumentaciju? Da li je bilo pravila koja su onemogucavala druge kandidate? Nije nova stvar u praksama vlada u poslednjih 10 godina da, uspostavljanjem tenderskih pravila, jos pre pocetka utakmice diskvalifikuju neke takmicare. Inace je lajtmotiv Milkinog nastupa bio: „Mi smo samo radili po zakonu, takva su bila pravila“, a neko bi morao da bude idiot pa da ne uzme u obzir to sto Miskovic drzi pola politicke scene u saci.
A to zasto nam je trziste zatvoreno, pa Delta ima priliku da se siri, ima li to doista veze sa svim tim politicarima ili to uopste ne zavisi od bilo cega i doci ce tek kada nam Jupiter udje u petu kucu?
Nikola,
Verovatno će ovaj blog dati i odgovore na neka pitanja o odnosu biznisa i političara, ali u ovom postu sam se fokusirao samo na ono što mi je ostalo upečatljivo iz intervjua.
1. Vezano za oglašavanje i moral, jedan poznati ekonomista Steven Levit je rekao da ako je moral prikaz sveta kakad treba da bude, ekonomija je prikaz sveta onakvog kakav jeste. Dakle, oglašavanje na TV je jedna prosta transakcija izmedju dva subjekta i ako jedan od njih proceni da za tim nema interesa, transakcija se neće ni desiti. Tu ne postoji nikakav nezavisan arbitar koji treba da vodi računa o moralnom aspektu cele situacije, jer kompanija vodi računa o sopstvenom imidžu, a ovo o ulasku na političku scenu uopšte ne razumem. Da li treba da imamo neki organ koji ce ocenjivati ko je podoban za bavljenje politikom i pre nego što neko objavi takve ambicije? Koje telo treba da potencira moralni aspekt koji naglašavaš? Takodje, treba da imaš u vidu da prilikom odluke o povlačenju oglašavanja iz ne-ekonomskih razloga nije na gubitku sam medij već i kompanija koja prestaje da se oglašava, ali to je već njena odluka.
2. Upravo sam pokušao da dam odgovor na ovo pitanje time što sam pojasnio da sistem "javnog zdravlja" ne može da funkcioniše bez korupcije, tako da je to začaran krug u kome se krećeš. Mogućnost bilo koga da utiče na političare raste sa većim brojem ovlašćenja koje političari sebi pripisuju.
Branko,
Prvo, take it easy.
A drugo, ponavljam, niko nije prizivao akciju drzave u ovome. Jedino sto je moguce u slucaju povlacenja Delte sa B92 (gle slucajnosti, bas prilikom potenciranja slucaja “Luksa Beograd”) jeste da se desi solidarnost drugih oglasivaca ili negativna reakcija javnosti. Moralni aspeke je samo moralni aspect. Znaci, takodje ne mozes zabraniti novinaru da postavlja odredjeni tip pitanja, insistirajuci na moralu, a znajuci da njegov sagovornik ima nameru da bude u javnom zivotu, a ne samo biznisu (sad bi ja trebalo da pitam valjda koje telo treba Jugoslavu da cenzorise pitanja).
Trece, vrlo mi smeta ako o Delti govorimo kao o obicnom trzisnom igracu, cije se saplitanje, eto, biti sumrak preduzetnstva u Srbiji. Kompanija koja se na takav nacin prosirila (pricala Milka o Slobodanu Radulovicu, zakasnela savest…), koja ima monopoloski polozaj na trzistu, koji se, istina, iz studije koju je radial supruga ministra trgovine, ne moze videti… o podzemnim vezama sa politicarima, pravosudjem I udbaskim strukturama necu ni da govorim…
Nikola, smisao ovog posta nije bio odbrana Delte, njene pozicije i metoda rada, niti "zabrana novinaru da postavlja odredjen tip pitanja" vec ukazivanje na pogresno tumacenje ekonomskih dogadjaja u javnosti, koje dolazi usled nerazumevanja/neznanja od strane nekih novinara, ekonomista i sl. Vec u uvodu sam se ogranicio na to, iako je nemoguce da tema ne otvori sirok spektar novih pitanja, sto se vidi i iz tvojih reakcija.
Jugoslav nije eksplicitno trazio da drzava odredjuje kako ce privatne firme trositi svoje marketinske budzete, ali se nije slozio ni sa shvatanjem da je njihovo pravo da rade sta god hoce sa svojim parama. Ako znas za neki slucaj solidarnosti medija u slicnoj sitaciji, ne bi bilo lose da to podelis ovde.
Vezano za monopolski polozaj i sve ostalo o Delti, sve i da imaju najbolje namere, ponasanje domacih kompanija je najvise odredjeno trzisnim ambijentom u kome posluju a koji kreira drzava.
Branko,
ovo je vrlo los primer za demonstraciju (ne)razumevanja uloga u jednoj trzisnoj privredi. Ko moze kriviti novinara ako na los nacin interpretira ulogu kompanije koja je na volseban nacin postala monopolisticka, njene tendere sa jednim ucesnikom i sl. Da mi imamo pravi trzisni sistem, valjda bi i Jugoslav malo drugacije poimao uloge. Ako mene neko pita da li treba da uvozi drzava ili Delta-jedini ponudjac-monopolista, uvek cu izabrati drzavu, jer su makar marze manje :) Ali, ako ima vise ponudjaca, sa fer pravilima, onda neka pobedi najbolji.
Takodje, ulogu drzave ne mozemo ovde posmatrati vrednosno neutralno. Ona je omogucila Delti ovo sirenje (na sve legalne, polulegalne i nelegalne nacine), ona sprecava istinski slobodno trziste, sto Delti omogucava monopolski polozaj.
Ti si nazalost u svom tekstu propustio da ove stvari notiras makar u fusnoti. Tako da iz pogresne premise ne izvlacis nista drugo do pogresan zakljucak. Napad na Deltu (Jugoslavov), na njen princip oglasavanja, na njeno sirenje na sve moguce i nemoguce delatnosti, nije napad na ideju slobodnog trzista, jer slobodno trziste kod nas zapravo i ne postoji.
Nikola,
da je tebe neko pitao da li država ili Delta treba da uvoze vakcine, to bi bilo jako loše formulisano pitanje. Jedino pitanje u vezi sa uvozom može biti da li je slobodan ili nije. Kako u ovom slučaju nije slobodan, onda nastaju brojni problemi. Uvoz nije postao slobodan ni samim činom objavljivanja javnog tendera, bez obzira na broj učesnika ili ishod. Jedina prihvatljiva solucija je ona u kojoj se država uopšte ne meša u to ko će uvoziti vakcine i zašto, kao i da li će se neko vakcinisati.
O interpretaciji od strane novinara - kao što sam rekao vrlo je loša, populistička, što se moglo i očekivati jer njegov profil nije ekonomija.
Vezano za ulogu države, rekao si nešto slično što sam napisao u prethodnom komentaru.
Na kraju, oko fusnote i zaključka - očito da kakvo-takvo tržište, iako nedovoljno slobodno, postoji više čak i u našoj praksi nego u glavi autora emisije.
Branko,
Ako ti ne vidis da je ovde u realnosti bilo samo pitanje drzava ili Delta (zapravo je i to pod upitnikom, jer drzava pod uticajem Delte formulise tenderska pravila, Delta se jedina javi, Delta dobije posao), onda ti ne vidis nasu realnost. Nesto slicno kao kada Delta neplacanjem gusi male dobavljace, pa kad se malobrojni od njih usude da presaviju tabak i tuze, sud se ne oglasava mesecima i godinama. Pa da li je njihov bankrot onda “volja” trzista ili mozda nesto drugo? Mislim da si stvarno uzeo vrlo los primer za dokazivanje naucne teorije/ ideologije koju zastupas. Ne verujem bas da je “kakvo-takvo” trziste zapravo pravi poligon za to.
Da li je u nekoj drzavi na svetu postoji slobodan uvoz tako opasnih supstanci kao sto su vakcine, a posebno slobodno vakcinisanje stanovnistva? Verujem da, ako je vec tako, onda bismo se svakih nekoliko nedelja vakcinisali protiv realnih i fiktivnih bolesti. Istina, to trziste bi cvetalo, mozda to nije toliko lose.
Nikola,
Naravno da vidim našu realnost, ali nisam zarobljen njom, pa je ovaj blog i nastao odatle. Verovatno da je realnost kao na ovom blogu, isti ne bi ni postojao u ovoj formi.
Ne pokušavam da dokažem naučnu teoriju koju zastupam, jer su to mnogi ekonomisti koji su daleko pozvaniji od mene već učinili, kao i sama praksa.
Glede vakcinisanja, poenta je bila da država ne treba da odlučuje o tvom zdravlju i da li ćeš se (i pomoću čega) vakcinisati. To treba da bude samo tvoja odluka. Ali ako bi u slučaju obilja različitih vakcina ti došao u iskušenje da ih sve probaš, svakako treba da budeš slobodan da to učiniš kao i da sam snosiš posledice te odluke.
Постави коментар