Govor profesorke Rajne Dragicevic, koji je koliko vidim izazvao veliku pažnju, prava je slika
propalog državnog obrazovanja u ovoj zemlji.
Opšte je poznato
da ljudi u državnim institucijama imaju privilegiju da ne moraju da brinu za
svoje plate jer ih mi finansiramo. Upravo dugogodišnje tavorenje u takvom
sistemu podsticaja dovodi do toga da posmatrate realni svet oko sebe (koji se
neprestano menja i zahteva od vas da mu se prilagođavate) sa mešavinom prezira
i gađenja, kao što je vidljivo u navedenom govoru. Profesorka zbog svega toga
ne razume sledeće:
- Sve urušene vrednosti u društvu su posledica delovanja državnih institucija, od kojih sistemu obrazovanja pripada jedna od najvećih zasluga
- Nastava srpskog jezika i knjizevnosti predstavljala je najvažnije mesto za utemeljenje ideološke pozicije vlasti, verovatno više nego časovi raznih izmišljenih komunističkih nauka (poput sociologije)
- Smisao obrazovanja iz srpskog jezika nije utemeljenje nacionalizma i kolektivizma („učite učenike da vole svoju zemlju“) već obrazovanje iz srpskog jezika
- Foliranti nisu oni sa zvučnim zanimanjima nego upravo oni koji imaju posao zato što im je profesija monopolizovana (osnovno obrazovanje je obavezno)
- Dostojanstvo profesije ne postoji. Postoji (lično i profesionalno) dostojanstvo pojedinca.
U vezi sa
krajnjim pozivom na rat, sugerisao bih profesorki da bude oprezna, jer ne vidim
koje oružje ona i njena profesija imaju da krenu u rat protiv nas. Sa druge
strane, ako mi krenemo u rat na njih i odbijemo da finansiramo
predimenzionirani, zastareli i nefunkcionalni sistem državnog obrazovanja,
bojim se da se njoj i njenim kolegama ne piše dobro.
Нема коментара:
Постави коментар