Странице

среда, 10. јул 2013.

O govoru profesorke Filološkog fakulteta

Govor profesorke Rajne Dragicevic, koji je koliko vidim izazvao veliku pažnju, prava je slika propalog državnog obrazovanja u ovoj zemlji.

Opšte je poznato da ljudi u državnim institucijama imaju privilegiju da ne moraju da brinu za svoje plate jer ih mi finansiramo. Upravo dugogodišnje tavorenje u takvom sistemu podsticaja dovodi do toga da posmatrate realni svet oko sebe (koji se neprestano menja i zahteva od vas da mu se prilagođavate) sa mešavinom prezira i gađenja, kao što je vidljivo u navedenom govoru. Profesorka zbog svega toga ne razume sledeće:
  • Sve urušene vrednosti u društvu su posledica delovanja državnih institucija, od kojih sistemu obrazovanja pripada jedna od najvećih zasluga
  • Nastava srpskog jezika i knjizevnosti predstavljala je najvažnije mesto za utemeljenje ideološke pozicije vlasti, verovatno više nego časovi raznih izmišljenih komunističkih nauka (poput sociologije)
  • Smisao obrazovanja iz srpskog jezika nije utemeljenje nacionalizma i kolektivizma („učite učenike da vole svoju zemlju“) već obrazovanje iz srpskog jezika
  • Foliranti nisu oni sa zvučnim zanimanjima nego upravo oni koji imaju posao zato što im je profesija monopolizovana (osnovno obrazovanje je obavezno)
  • Dostojanstvo profesije ne postoji. Postoji (lično i profesionalno) dostojanstvo pojedinca.

U vezi sa krajnjim pozivom na rat, sugerisao bih profesorki da bude oprezna, jer ne vidim koje oružje ona i njena profesija imaju da krenu u rat protiv nas. Sa druge strane, ako mi krenemo u rat na njih i odbijemo da finansiramo predimenzionirani, zastareli i nefunkcionalni sistem državnog obrazovanja, bojim se da se njoj i njenim kolegama ne piše dobro.

Нема коментара: